Koje aplikacije su najpopularnije na našim prostorima?

Pozdrav, dragi Srbi! Danas, u eri digitalizacije, mobilne aplikacije postaju sve važniji deo našeg svakodnevnog života – bilo da li je to za otkrivanje novih filmova i serija, čitanje vesti ili istraživanje koji su Bonus kodovi bez depozita kada se kladimo. Srbija nije izuzetak u ovom trendu, sa sve više aplikacija koje postaju neodvojivi deo naše svakodnevice, pa evo pregleda najpopularnijih aplikacija među Srbima i kako one obogaćuju naše digitalno iskustvo.

Društvene Mreže i Komunikacija

Viber: Kao što znamo, ova aplikacija je izuzetno popularna u Srbiji za slanje poruka i obavljanje poziva. Njena funkcionalnost uključuje besplatne pozive i poruke, grupne četove i šaljive nalepnice, što je čini omiljenom među svim generacijama.

Facebook i Instagram: Nezaobilazni u svetu društvenih mreža, i u Srbiji zadržavaju svoju popularnost. Omogućavaju korisnicima da ostanu u kontaktu sa prijateljima, dele fotografije i prate interesantne sadržaje.

Transport i Dostava Hrane

Car:Go: Srpska verzija usluge deljenja vožnje, za one koji smatraju da su taksiji prevaziđeni. Nudi pouzdane i pristupačne opcije prevoza unutar gradova, a lokalno prisustvo znači bolje razumevanje potreba korisnika.

Glovo: Aplikacija za dostavu hrane koja se široko koristi širom Srbije. Nudi raznovrsne opcije obroka iz lokalnih restorana sa lakoćom naručivanja.

Zabava i Informisanje

RTS Planeta: Aplikacija Radio-televizije Srbije koja omogućava gledanje i slušanje programa RTS-a uživo, kao i pregled arhive. Idealna je za one koji žele da ostanu u toku sa lokalnim vestima i zabavnim sadržajem.

TIDAL: Iako nije lokalna aplikacija, TIDAL je postao popularan među Srbima zbog visokokvalitetnog audio streaminga i bogate biblioteke muzike.

Produktivnost i Organizacija

Google Keep: Za organizaciju zadataka i beleženje važnih informacija, Google Keep je jednostavan i efikasan.

Microsoft Office: Paket aplikacija kao što su Word, Excel i PowerPoint su široko korišćeni za poslovne i obrazovne potrebe.

Lokalne Specifičnosti i Adaptacije

Moja Voda: Aplikacija koja pruža informacije o kvalitetu vode u Srbiji, posebno korisna za one koji putuju ili se bave aktivnostima na otvorenom.

Serbian Keyboard: Tastatura prilagođena za srpski jezik, sa podrškom za ćirilično i latinično pisanje.

Privatnost i Sigurnost

Korisnici su sve svesniji važnosti privatnosti i sigurnosti podataka. Mnoge od ovih aplikacija implementiraju napredne bezbednosne protokole kako bi zaštitile korisničke podatke.

Zaključak

Ove aplikacije ne samo da olakšavaju svakodnevni život, već i omogućavaju povezanost, informisanost i zabavu. Ubrzanim tempom digitalne transformacije, očekujemo da će se paleta popularnih aplikacija u Srbiji samo širiti, donoseći nove mogućnosti za unapređenje našeg digitalnog iskustva.

Da li Srbi vole video igrice?

Kao što Srbija nije izuzetak kad su u pitanju bonus kodovi poput Circus bonus dobrodošlice, Srbija nije izuzetak ni kad su video igrice u pitanju. Kakve veze imaju ova dva? Prvenstveno, oba se mogu igrati preko kompjutera ili telefona. No danas, naš će fokus pasti na video igrice – u nekom drugom članku ćemo možda razraditi temu bonus kodova. Hajdemo onda odgovoriti na sledeće pitanje: Da li Srbi zaista vole video igrice? Ovo je pitanje koje često postavljaju oni koji se interesuju za gaming industriju u Srbiji. U ovom članku istražujemo koliko su popularne video igrice među Srbima i koji su razlozi za njihovu popularnost.

Kultura igranja video igrica u Srbiji

Video igre su postale deo kulture među mladima u Srbiji. Iako su u početku igre bile u većoj meri povezane sa gejmerskom zajednicom, danas se igraju od strane svih uzrasta i različitih društvenih grupa. Iako su neki skeptični prema igrama i vide ih kao gubitak vremena, mnogi ih smatraju odličnom zabavom i načinom da se opuste nakon napornog dana.

Popularnost video igrica u Srbiji

Video igre su veoma popularne u Srbiji. Prema istraživanjima, skoro polovina stanovništva Srbije igra video igre, a ova brojka je u porastu. Među najpopularnijim igrama su sportske igre, akcione igre i pucačine. Među najpopularnijim igrama u Srbiji su „FIFA“, „Call of Duty“, „Fortnite“ i „League of Legends“.

Razlozi za popularnost video igrica u Srbiji

Postoji nekoliko razloga za popularnost video igrica u Srbiji. Jedan od razloga je cena igara, koja je dosta niža u odnosu na druge zemlje. Osim toga, video igre su odličan način da se opuste i zabave nakon napornog dana, što je naročito važno u zemlji u kojoj postoji velika stopa nezaposlenosti. Takođe, gejming zajednica u Srbiji je dosta jaka i organizovana, što doprinosi popularnosti igara.

Uticaj video igrica na mlade

Kao i u drugim zemljama, postoji zabrinutost da video igre mogu imati negativan uticaj na mlade u Srbiji. Međutim, većina istraživanja pokazuje da igre mogu biti odličan način da se razviju kreativnost, kritičko razmišljanje i rešavanje problema. Takođe, video igre mogu imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje.

Osim navedenih razloga, postoje i drugi faktori koji doprinose popularnosti video igrica među Srbima.

Zajednica

Jedan od njih je društveni aspekt igranja video igrica. Gejming zajednica u Srbiji je dosta jaka i organizovana, pa igrači imaju mogućnost da se povežu i igraju sa drugim ljudima širom zemlje i sveta. Takođe, online igre su postale veoma popularne u Srbiji, što omogućava igračima da se takmiče i druže sa drugim ljudima bez obzira na geografsku udaljenost.

Dostupnost zahvaljujući napretku

Drugi faktor koji doprinosi popularnosti video igrica u Srbiji je tehnološki razvoj. Srbija je u poslednjih nekoliko godina doživela veliki tehnološki napredak, što je doprinelo boljoj dostupnosti igara i video igraćih konzola. Danas je lako kupiti video igru i igrati je kod kuće na računaru, konzoli ili čak na mobilnom telefonu.

I naravno, potencijalna zarada

Još jedan razlog za popularnost video igrica u Srbiji je mogućnost zarade od igranja.

Danas postoji veliki broj gejmera koji zarađuju novac od igranja video igrica na različitim platformama, kao što su Twitch i YouTube. Mnogi mladi ljudi u Srbiji vide ovu mogućnost kao odličan način za zaradu novca i stvaranje karijere.

I na kraju…

Konačno, jedan od glavnih razloga za popularnost video igrica u Srbiji je jednostavno zabava. Video igre su odličan način da se opuste i zabave nakon napornog dana, a istovremeno razvijaju veštine i kreativnost. Mnogi mladi ljudi u Srbiji vide igranje video igrica kao način da pobegnu od stvarnosti i stvore svoj sopstveni svet.

U zaključku, postoje mnogi razlozi za popularnost video igrica među Srbima. Od zabave i društvenog aspekta do tehnološkog razvoja i mogućnosti zarade, video igre su postale deo kulture među mladima u Srbiji.

Najposećeniji gradovi u Srbiji

Možda ste se pitali koji su to najposećeniji gradovi u našoj zemlji – pa, ukoliko jeste, evo odgovora na vaše pitanje! 

Beograd – grad koji nikada ne spava

Beograd je glavni grad Srbije i najposećeniji grad u zemlji. Ovaj grad ima bogatu istoriju i kulturu, a jedna od najpoznatijih atrakcija je Kalemegdanska tvrđava, koja datira još iz rimskog doba. Pored toga, Beograd je poznat po svojoj živoj noćnom životu, sa brojnim klubovima, barovima i restoranima koji rade do kasno u noć. Za one koji traže malo mira i tišine, Ada Ciganlija je savršeno mesto za opuštanje u prirodi.

Novi Sad – grad kulture i muzike

Novi Sad je drugi po veličini grad u Srbiji i poznat je po svojoj bogatoj kulturnoj i muzičkoj sceni. Glavna atrakcija grada je Petrovaradinska tvrđava, koja se nalazi na brdu iznad Dunava. Pored toga, grad ima brojne muzeje, galerije i pozorišta, kao i festival Exit, jedan od najvećih muzičkih festivala u Evropi.

Niš – grad sa istorijskim značajem

Niš je grad sa bogatom istorijom i nalazi se na putu između Beograda i Sofije. Glavna atrakcija grada je Niška tvrđava, koja datira iz rimskog doba. Grad takođe ima brojne druge istorijske spomenike, uključujući Ćele-kulu, koja je bila zatvor za turske zarobljenike u 19. veku. Niš je takođe poznat po svojoj gastronomiji, sa brojnim restoranima koji nude tradicionalnu srpsku hranu.

Kragujevac – grad kulture i obrazovanja

Kragujevac je grad sa bogatom kulturnom i obrazovnom scenom. Glavna atrakcija grada je Muzej 21. oktobar, koji je posvećen srpskim žrtvama iz Drugog svetskog rata. Grad takođe ima brojne druge muzeje, galerije i pozorišta, kao i fakultete i univerzitete. Kragujevac je takođe poznat po svojoj hrani i piću, a lokalni specijalitet je rakija.

Iako su ova 4 grada jako popularna, turisti odlaze i na druga mesta, a to su sledeći gradovi. 

Zlatibor – planinski turizam

Zlatibor je planinski turistički centar koji se nalazi na jugozapadu Srbije. Ovaj grad je popularan tokom cele godine, a glavne atrakcije uključuju ski staze zimi i planinske staze leti.

Zlatibor je takođe poznat po svojoj hrani i piću, uključujući lokalni sir i pršutu.

Sremski Karlovci – istorijski grad

Sremski Karlovci su mali grad u Vojvodini, poznat po svojoj istoriji i kulturi. Glavne atrakcije grada uključuju Karlovačku gimnaziju, koja je jedna od najstarijih škola u Srbiji, i Župnu crkvu, koja datira iz 18. veka. Grad je takođe poznat po svojim vinima, a posetioci mogu posetiti lokalne vinarije i degustirati vina.

Vršac – vinski turizam

Vršac je još jedan grad u Vojvodini, poznat po svojim vinima. Glavna atrakcija grada je Vršački grad, koji se nalazi na brdu iznad grada. Grad takođe ima brojne druge istorijske spomenike, uključujući Rimsku banju, koja datira iz rimskog doba.

Leskovac – gastronomski turizam

Leskovac je grad poznat po svojoj hrani i piću. Glavna atrakcija grada je Leskovačka roštiljijada, koja se održava svake godine u avgustu i privlači hiljade posetilaca iz celog sveta. Grad takođe ima brojne restorane koji nude tradicionalnu leskovačku hranu.

Užice – avanturistički turizam

Užice je grad na zapadu Srbije, poznat po svojim avanturističkim turističkim aktivnostima. Glavne atrakcije grada uključuju Tara planinu, koja je popularna za planinarenje i rafting, i Zlatibor, koji je popularan za skijanje i planinarenje. Grad takođe ima brojne druge atrakcije, uključujući Muzej starog grada i Gradski park.

Svaki od ovih gradova ima nešto jedinstveno da ponudi posetiocima, od bogate istorije i kulture do prirodnih atrakcija i gastronomskih specijaliteta. Bez obzira na to koji grad odaberete da posetite u Srbiji, sigurno ćete doživeti nezaboravno iskustvo.

Najpopularniji sportovi u Srbiji

Ljudi u Srbiji vole da gledaju sport na TV-u, da igraju fudbal i košarku sa prijateljima, da idu na utakmice, vole i da se klade (što sada mogu brzo i lako onlajn uz promo kodove, kao na primer MaxBet Bonus)

Uglavnom je najveće interesovanje za sportove u kojima naši sportisti nižu pobede i osvajaju medalje na međunarodnim takmičenjima. Poznati su srpski dočeci sportista ispred Skupštine, svi žele da pozdrave ljude koji u Srbiju donose medalje. Po pravilu, kad nema pobeda, nema ni prevelikog interesovanja. Ali ima i izuzetaka – svi gledaju fudbal iako su rezultati naših fudbalera najčešće razočaravajući. Štaviše, može se reći da je fudbal najpopularniji sport u Srbiji, pa da počnemo od njega.

Fudbal

Znate da će vas reprezentacija Srbije razočarati, ali ipak gledate utakmice Svetskog ili Evropskog prvenstva, pod uslovom da se naši fudbaleri uopšte kvalifikuju. Uvek se negde duboko u sebi nadate iznenađenju. Možda jednom do toga i dođe. Ove godine idemo na Svetsko prvenstvo u Katar, a već same kvalifikacije su probudile nadu. Mnogi veruju da ćemo sa Piksijem stići dalje nego obično. Videćemo, možda se konačno to i desi.

Ali ne prati se u Srbiji samo reprezentativni fudbal, prati se sve – Domaći fudbal, Liga šampiona, Premijer liga, La Liga, Bundesliga, i manje više sve ostale lige na svetu. Južnoamerički fudbal? Sjajno! Afrički fudbal? Što da ne! Ljudi prosto vole ovaj sport! Ipak je najpopularniji na svetu.

Košarka

Skloni smo da Srbiju zovemo zemljom košarke, naročito kada nam košarkaška reprezentacija pruži razlog za slavlje, a čini to češće od fudbalske. Malo ko propušta utakmice reprezentacije na međunarodnim takmičenjima. Iako nismo tako uspešni kao u zlatno doba Đorđevića, Divca, Bodiroge i drugih, i dalje umemo da zablistamo (mada nismo skoro), i tada kreće slavlje u rangu proslave nacionalnog praznika pobede.

Gleda se i evropska košarka i NBA, naročito zbog toga što Srbija tamo ima svoje istaknute predstavnike (barem ih mi tako doživljavamo, iako su oni zapravo predstavnici kluba za koji igraju).

Tenis

Moguće je da su mečevi Novaka Đokovića najgledaniji program na televiziji. Imali smo i imamo i druge tenisere i teniserke, i gledamo ih, ali Đoković je najuspešniji i već je ušao u istoriju tenisa. Zabranu učešća na nedavno održanom Australijan Openu su ljudi doživeli kao napad na celu naciju. Uvek se snažno identifikujemo sa našim sportistima, njihove uspehe doživljavamo kao svoje, njihove gubitke kao nepravdu, i lako skliznemo u preterivanje.

Ostali popularni sportovi

Gledaju se u Srbiji, od timskih sportova, i vaterpolo, odbojka, rukomet, a od pojedinačnih je poraslo interesovanje za borilačke sportove od kada su u Srbiji počele da stižu medalje sa Olimpijskih igara, kao i za neka takmičenja u atletici.

Uslovi za razvoj sportske karijere u Srbiji nisu ni blizu idealnih, ali očigledno je da to mnoge ne sprečava da se popnu na vrh i učine nas ponosnima. Možda upravo zbog toga toliko volimo sport i sportiste koji samo napornim radom i odricanjem dolaze do uspeha, ali kad uspeju – Srbija se na neko vreme nađe u centru pažnje – za promenu,  zbog nečeg dobrog.

Zašto je EXIT jedan od najboljih festivala u regionu?

Razni ljudi – razni vidovi zabave. Neki više vole da kod kuće pogledaju film, seriju, igraju društvene igre, iskoriste Mozzart Kazino Promo Kod, ili naprave malu kućnu žurku. Drugi radije filmove gledaju u bioskopu, klade se u kladionicama, a u muzici uživaju na koncertima i muzičkim festivalima. Među ovima drugima je malo njih, barem što se regiona tiče, koji nisu barem jednom išli na novosadski EXIT festival, što ne znači da je on samo za “domaće” posetioce, naprotiv.

Kako je sve počelo?

EXIT je danas široko poznat festival, ali samo retki se sećaju nultog EXIT-a koji je održan 2000. godine i ne znaju svi da su počeci bili vezani za politiku (kao i mnogo toga u Srbiji). Nije iznenađujuće što se mnogi ne sećaju nultog EXIT-a, deca koja su rođena tada više nisu deca, imaju 22 godine, glasaju i idu na EXIT. Oni nisu bili ti koje je 2000. trebalo podstaći da izađu na izbore i da ruše Slobodana Miloševića, a upravo to je bio cilj festivala koji je trajao, verovali ili ne, 100 dana! Završen je žurkom koja se zvala Izborno mesto br. 1.

Sloba ide, EXIT ostaje

Iako je cilj nultog EXIT-a bio uključivanje mladih u rušenje režima, festival nije nestao posle smene vlasti. Upravo suprotno, nastavio je da raste. Organizovan je i 2001. godine, na lokaciji na kojoj se održava i sada – Petrovaradinskoj tvrđavi, i postaje šire poznat. 

Iako je prevashodno muzički festival, EXIT je od početka vezan i za druge umetnosti i aktivizam. Na nultom EXIT-u je, sem koncerata, bilo i predstava, performansa, filmskih projekcija i tribina. Na isti način je organizovan i 2001, i do danas je tako.

Zašto treba otići na EXIT barem jednom?

Ima mnogo razloga da se doživi atmosfera ovog festivala sa dugom i zanimljivom tradicijom. 

Na prvom mestu su, naravno, muzički gosti. Uvek ima ponečega za svačiji ukus. Svake godine na više desetina stejdževa nastupaju velika imena domaće i svetske muzičke scene, a ako volite i nešto manje poznato – ima i toga. 

Zatim je tu takođe raznovrstan umetnički program koji prati muzički, a tu je i atmosfera koja ni po čemu ne zaostaje za velikim evropskim i svetskim festivalima. Leto, dobra muzika raznih žanrova, ljudi iz različitih zemalja, sve to na istorijskom mestu kakvo je Petrovaradinska tvrđava, što dodatno doprinosi doživljaju. Ako ne volite gužvu koja ide uz velike festivale, možete neprijatnost svesti na minimum uz fan pit ulaznice koje su nešto skuplje ali vrede.

Exitfest, CC BY 3.0 https://creativecommons.org/licenses/by/3.0, via Wikimedia Commons – cropped

Zaključak

Iako mnogi tvrde da EXIT nije više ono što je bio, da je komercijalizovan, da ljudi idu prosto da bi bili na velikom festivalu a ne zbog muzike, a da ni sama muzika više nije toliko dobra – ostaje činjenica da je to jedan od najboljih festivala koje Srbija ima. Istina je i da je EXIT drugačiji, ali to je normalno, postoji više od 20 godina, promenilo se mnogo toga, pa i festival. Ipak, razlozi za odlazak na EXIT iz prethodnog pasusa stoje. Idite i uživajte!

Sportski turizam u Srbiji

Šta vam prvo padne na pamet kada čujete reč “turizam”? Letovanje? Obilazak muzeja i spomenika kulture? Putovanja u daleke zemlje?

Turizam jeste sve to, i još mnogo više. Zato i postoji više vrsta, a ovde bismo rekli nešto o sportskom turizmu, koji može biti aktivan i pasivan. Ako putujete po svetu u potrazi za najboljim lokacijama za surfovanje, vi ste aktivni turista, ali možete takođe i samo obilaziti mesta koja su značajna u svetu sporta. 

Ima li u Srbiji takvih mesta?

Imamo kladionice, ali one tu ne spadaju, a i zašto bismo ih obilazili kad se danas ljudi klade putem interneta i koriste bonuse kao bet365 Kód Bonusu.

Mi možda nemamo Kamp Nou, ali zato postoji…

Beogradska Marakana

Zvanično se od 2014. godine zove stadion “Rajko Mitić”, ali se češće koristi “nadimak” koji je dobio po čuvenom brazilskom stadionu. Razlog sigurno nije taj što bilo ko ima nešto protiv legendarnog fudbalera i trenera Crvene Zvezde i čitavog jugoslovenskog fudbala. Rajko Mitić budi poštovanje i kod onih koji nikada nisu imali prilike da ga vide na terenu ili pored njega, on je svojevrstan simbol nečega što ni Crvena Zvezda ni domaći fudbal odavno više nisu.

Marakana je najveći fudbalski stadion u Srbiji, sa kapacitetom od peko 50 000 mesta. Građen je od 1960. do 1963, kada je tu odigrana i prva utakmica u kojoj je Zvezda odnela pobedu nad Rijekom.

Među najznačajnije utakmice odigrane na Marakani spada finale Kupa šampiona 1973. između Ajaksa i Juventusa i finale Evropskog prvenstva u fudbalu 1976. između reprezentacija Čehoslovačke i Zapadne Nemačke.

Ovaj domaći hram fudbala na kome su se mnogi radovali, plakali, a vala i tukli (na šta nismo ponosni), koristi se i kao koncertni prostor.

Muzej fizičke kulture

Srbija nema svetski poznate sportske muzeje, ali ako biste voleli da obiđete neki a da ne putujete u inostranstvo, možete jedan videti u Beogradu.

Za stvaranje prve sportske muzejske zbirke 1947. zaslužan je profesor Bora Jovanović, a svečano otvaranje muzeja u okviru nove zgrade Fakulteta za fizičko vaspitanje je bilo dosta kasnije, 1979. godine, kada je muzej dobio i prvu stalnu postavku koja oslikava razvoj fizičke kulture i sporta u Srbiji. Ljubitelji sportske istorije mogu da vide dragicene eksponate kao što je koštana klizaljka iz doba neolita, rekvizite za mečavanje od XVIII veka do danas, zatim raznovrsne sportske rekvizite s kraja XIX i početka XX veka, medalje naših sportista, itd.

Muzej organizuje i posebne izložbe, i to ne samo u Beogradu, već i u drugim gradovima Srbije, ali i u inostranstvu.

Stadion Vojvodine “Karađorđe”

Ovaj novosadski stadion je svečano otvoren davne 1924. godine, deset godina nakon osnivanja FK Vojvodina. Tada je to bio mali klub i teško je bilo sakupiti finansijska sredstva. Predsednik kluba David Popović je lično donirao novac i građevinski materijal, a sa FK Juda Makabi je ostvario saradnju ne bi li prikupio još sredstava. Pomogli su i navijači oba kluba. Projekat je tada predviđao samo svlačionice i zapadnu tribinu.

Danas stadion ima četiri tribine i skoro 15 000 mesta.

Niški Čair

Južne vesti, CC BY 3.0 https://creativecommons.org/licenses/by/3.0, via Wikimedia Commons

Svi vole Dragana Stojkovića Piksija, proslavljenog fudbalera, a sada selektora fudbalske reprezentacije Srbije koji nas vodi u Katar na Svetsko prvenstvo.

Kao fudbaler niškog FK Radnički proveo je mnogo vremena na Čairu, a postoji i inicijativa da se ime stadiona promeni i ponese upravo njegovo ime. Piksi je bio dirnut ovom idejom:

“To parče trave je nešto što će mi zauvek ostati u prelepoj uspomeni, što će me pratiti celog života. I sama pomisao da jedan takav objekat sutra treba da se zove po mom imenu, i to za života, je nešto neprocenjivo. (…) Možda i ne zaslužujem toliku čast, zbunjen sam. Ako se inicijativa bude realizovala, biće to jedna od najlepših stvari koja mi se desila u životu. Učiniće mene i moju porodicu ponosnim.“, izjavio je. 

Nije na odmet posetiti i Piksijevo rodno selo u okolini Niša, Pasi Poljanu. Meštani trenutno skupljaju sredstva za osnivanje fudbalskog kluba koji bi, naravno, nosio ime njihovog najpoznatijeg sugrađanina.

Hodočašće kroz Frušku Goru

Srbi naseljavaju Frušku Goru s početka 15. veka, sklanjajući se od Turaka i tu grade oko 30 manastira.

Fruškogorski manastiri su 1990. proglašeni za kulturno dobro od izuzetnog značaja, a predlog je da se nađu na listi svetske baštine.

Nebrojeno puta rušeni i pljačkani, dosta oštećeni za vreme Drugog svetskog rata, a kasnije i 1999., do danas je očuvana samo polovina.

Šišatovac – sagrađen u 16. veku. Kasnije se od priloga Vuka Isakoviča gradi četverospratni zvonik. Upravo ovde Vuk Karadžić je zabeležio neke od najlepših junačkih pesama Filipa Višnjića i Тešana Podrugovića. Ovde je od kolere lečen Nikola Тesla.

Beočin – posvećen prazniku Vaznesenja Hristovog, pretpostavlja se da je sagrađen u 16. veku. U 18. veku monasi su sagradili crkvu od drveta, a sadašnja crkva izgrađena je 1732. Pesnik Grčić Milenko je ovde proveo svoje poslednje dane.

Vrdnik – sagrađen početkom 16.veka. Poznat kao Mala Ravanica, jer su ovde bile smeštene mošti kneza Lazara. U manastiru se čuva deo moštiju, ključna kost kneza Lazara, kao i mošti sv. Anastasije, i deo moštiju sv. Teodora Tirona.

Privina Glava – manastir je u 12. veku podigao Priva ili Jovan Branković u 15. veku pored vojnog utvrđenja. Sadašnja crkva je iz 1741. Ovde se čuva kruna despota Jovana Brankovića.

Kuveždin – manastir je podigao despot Stefan Štiljanović 1520. Bežeći pred Turcima monasi iz manastira Vinče i Slanci doneli su brojne dragocenosti i čašu koljivaču iz 1559. koju je car Ivan Grozni darivao manastiru Mileševa. Ostale su samo ruševine, ali se manastir obnavlja.

Petkovica – podignut od strane Jelene Štiljanović, udovice despota Stefana, koja se ovde i upokojila. Ovde se čuva ruka Svete Petke.

Mala Remeta – manastir je osnovao kralj Dragutin. Čuven po biblioteci sa 300 knjiga. Danas je obnovljen i aktivan.

Rakovac – podigao ga je 1498. Raka Milošević, veliki komornik despota Jovana Brankovića. Tu je načinjen prepis Dušanovog Zakonika, i sačinjen čuveni rukopis ,,Srbljak” monaha Maksima.

Staro Hopovo – ktitor je despot Đorđe Branković. Od manastirskog kompleksa, оstala je jedino crkva.

Novo Hopovo – sagrađen u 17. veku u stilu moravske škole. Tu se nalaze mošti Sv. Teodora Tirona. Najznačajnija freska je Pokolj Vitlejemske dece koja je inspirisana freskom iz Lavre na Svetoj gori. Ovde se zamonašio Dositej Obradović.

Grgeteg – manastir je podigao despot Vuk Grgurević – Zmaj Ognjeni, i tu smestio slepog oca Grgura. Ikone je islikao Uroš Predić. Pored se nalazi i crkva posvećena ruskom svecu Sv. Serafimu Sarovskom.

Velika Remeta  – zadužbina kralja Dragutina iz 14. veka. Čuva se ikona Čudotvorna Majka Božija uokvirena medaljonima iz 1678. U konacima je muzej stare srpske crkvene muzike.

Krušedol – posvećen prazniku Blagoveštenja. Zadužbina je porodice Branković. Podignut u toku 16. veka. Najznačajnija je fresko kompozicija Strašnog Suda.

Đavolja Varoš – mesto gde se prepliće legenda i kreativnost prirode

Đavolja Varoš je prirodni fenomen smešten na planini Radan, u blizini Kuršumlije.

Sačinjavaju je 202 kamene figure visoke od 2 do 15 m, široke od 0.5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu.

Podeljena je u dve jaruge koje nose podjednako demonizovane nazive, Đavolja i Paklena jaruga. Okružena je šumom u kojoj je i drveće čudnog, vijugavog oblika.

Vetar koji duva između ovih mističnih figura proizvodi poseban zvuk koji izaziva jeziv osećaj i stvara predanja.

Legenda pripoveda da ove neobične figure svedoče o tome kako je sprečeno zlo. Naime, ljudi su po nagovoru nečastivog pokusali da venčaju rođenog brata i sestru. Vila pokuša da spreči greh, ali je svatovi ne poslušaše. Onda ona zamoli Boga da ne dozvoli da se desi rodoskrvnuće, te Bog posla vetar i okameni svatove. Desi se još ponekom zalutalom putniku da kasno u noć, ili svitaj dana, čuje svatovsku muziku.

Druga, pak, legenda kaže da figure predstavljaju skamenjene demone koje su ljudi nosili na leđima, a ovi im donosili nevolje i zlu sudbu. Prenoćivši jedne noći pored crkve Svete Petke, Bog ih oslobodili ovog tereta.

Crkva Svete Petke je novijeg datuma, ali je izgrađena na ostacima crkve iz 13. veka. Prema verovanju ovde se leče razne bolesti i to tako što se maramom previje bolno mesto, a zatim marama ostavi ispred crkve ili se veže za stablo, a potom zakopa u zemlju.

Nauka će Vam reći da je celo područje bilo središte vulkanskih aktivnosti, a da su figure nastale viševekovnim delovanjem erozije, i da ih je voda oblikovala. Udarom kiše, a dejstvom erozije urušavalo se zemljište, osim ispod stena, jer su krupni komadi štitili one mekše slojeve zemlje.

Pored kamenih figura, postoje i dva mineralizovana izvora. Jedan je Đavolja voda ili Đavolja rakija koja se nalazi visoko u brdu. Voda je jako kisela (pH 1.5), a mineralizacija i tvrdoća su visoke. Sadrži velike količine alumunijuma, bakra, gvožđa, litijuma, mangana, rubidijuma i sumpora.

Drugi izvor je Crveno vrelo, koji je manje kiseo (pH 3.5), i sa nižom mineralizacijom. Ovakve vode su prava retkost i koriste se za lečenje u banjama, a kako nije dovoljno ispitana, ne preporučuje se za piće.

Još jedan neobičan detalj ovog mesta je crvena voda, zbog rude gvožđa. U srednjem veku, u ovim krajevima, nalazili su se rudnici Sasa, a o čemu svedoče dva rudarska okna u blizini ovog čudnovatog mesta.

Đavolja Varoš je 1959. godine stavljena pod zaštitu države, a 1995. godine je zaštićena kao spomenik prirode. Bila je i jedan od 77 kandidata zа 7 svedskih čuda prirode. U trci je bila sve do poslednjeg glasanja 2011. godine.

Do Đavolje Varoši vodi asfaltirani put, a do samih kamenih figura stiže se peške, okolo su postavljeni vidici, sa kojih ih možete posmatrati. Figure su osvetljene sa led diodama u 28 različitih boja.

U blizini možete predahnuti u nekoj od etno krčmi i ribnjaka.

U povratku možete posetiti i neku od banja – Prolom, Kuršumlijska i Lukovska, koje su poznate po lekovitim svojstvima i prirodnim lepotama.

Kako se zabaviti u Srbiji

Ako se pitate koji su to popularni vidovi zabave u Srbiji i kako da na zanimljiv način provedete slobodno vreme, evo nekih predloga…

Dok ne stigne lepše vreme ili ukoliko Vas samo mrzi da izađete iz kuće, posetite Starvegas kazino i odigrajte slot igrice direktno sa web browsera.

U suprotnom širom naše zemlje nalaze se raznovrsni sportski kompleksi gde se možete rekreirati na zdrav način, jedino što Vam je potrebno je dobro raspoloženje i prijatno društvo.

Sve popularniji vid zabave su i escape room igre sa bekstvom iz sobe. Cilj igre je da Vas na određeni period, 1-2 sata, izmeste u novi realni svet, gde svaki igrač ima svoju ulogu i zadatak da pronađe izlaz iz sobe, a usput doživi avanturu i reši zadatu misteriju ili spase svet. Baš kao u video igricama ili filmu. Tako da morate koristiti maštu, logiku i timski rad. Za sada ovakva mesta možete naći u Beogradu i Novom Sadu. Cena se kreće do 4.000 dinara.

Paintball-a, je igra i za odrasle i za decu. Takođe je timska igra u kojoj su igrači podeljeni u dva ili više tima sa podjednaki brojem igrača. Timovi se međusobno „love”, a cilj je da se zadatak izvrši i da se eliminišu svi igrači. Za gađanje koriste se puške – „markeri”, koji izbacuju loptice sa bojom, koje se rasprskavaju prilikom udarca. Paintball tereni se nalaze širom Srbije.

U mnogim kafićima i lokalima nalazi se i deo gde možete igrati bilijar, stoni fudbal, ili pikado.

A tu si i uvek popularne kuglane i streljane.

Kao zemlja sa bogatom i zanimljivom istorijom i kulturom, uvek možete posetiti neke od brojnih muzeja i galerija, i usput nešto novo naučiti.

A kad padne noć, vreme je za izlazak. U svim gradovima Srbije postoji mnogo kafića, pabova, barova i kafana, klubova i diskoteka, u zavisnosti od ukusa. Srbija je nadaleko poznata kao zemlja dobrog provoda i noćnih izlazaka.

Leti se održavaju muzički festivali. Neki od njih su svetski popularni.

Egzit u Novom Sadu je najpopularniji muzički festival u regionu. Svake godine na petrovaradinskoj tvrđavi okupi više od 150.000 posetilaca, koji imaju priliku da čuju muziku najpopularnijih izvođača iz zemlje i sveta.

Beer fest u Beogradu pruža raznovrsnu ponuda piva, besplatan ulaz i domaću muziku. Ovaj najposećeniji pivski festival u regionu održava se na ušću Save u Dunav.

Festival posvećen pivu održava se i u Zrenjaninu. Dani piva je manifestacija nastala 1986. godine. Pored koncerata domaćih izvođača održava se i festival folklora, dramske večeri, fijakerijada, sportski program i sajam knjiga.

Za ljubielje džeza preporuka je Nisville Jazz Festival, koji je proglasen za manifestaciju od nacionalnog značaja, od strane Ministarstva kulture Srbije.

Dragačevski sabor trubača je manifestacija za ljubitelje trube i narodne izvorne muzike. Tradicionalno se održava u Guči još od 1961. godine.

Pomenimo i Šabački letnji festival, Most fest u Bajnoj bašti, HillsUp i Lovefest u Vrnjačkoj Banji, koji je dva puta bio nominovan za najbolji evropski festival.

Kao što vidite, nimalo se nije teško zabavii u Srbiji.

Noćni život u Srbiji

Srbija se može pohvaliti vrlo zanimljivim i raznovrsnim noćnim životom. A Beograd kao centar noćnog provoda nadaleko je poznat kao grad dobre zabave. U glavnom gradu postoji veliki izbor kafića, barova, kafana, klubova i diskoteka, a ono po čemu je poseban su splavovi. U Beogradu ima oko 2.500 mesta gde možete izaći. Od toga oko 50 registrovanih klubova i isto toliko splavova. Napomenimo i to da se srpska prestonica našla po mišljenju Lonely Planet, najpoznatijeg turističkog vodiča, i na listi top 10 destinacija gde je „najbolja zabava”.

Splavovi – popularni klubovi na vodi, otvoreni su u letnjem periodu, rade do jutra, i vrlo su raznovrsni što se muzike tiče, tako da mogu ugoditi svačijem ukusu. Zanimljivi su i brodovi koji Vam pružaju pogled sa reke, i priliku da razgledate grad, naravno uz muziku, piće i ukusnu hranu.

U Srbiji noćni provod ume da traje i po 12 časova, od kasnih večernjih sati pa sve od jutra, čak i radnim danima.

Izlazak obično počinje u nekom od kafića, a potom se nastavlja, u zavisnosti od ukusa, u nekom od klubova, diskoteka ili splavova. Završava se obično u nekom od restorana ili fast fudova koji su otvoreni 24 časa.

U zavisnosti od muzičkog ukusa, u klubovima i na splavovima možete uživati u domaćoj, folk, R’n’B i disco house muzici ili rejv žurkama.

Klubovi počinju sa radom oko 23 časa. Ulaz u većini klubova je besplatan, a u onima koji naplaćuju, cena ne prelazi 500 dinara. Retko gde postoji dres kod. No u neke klubove nećete moći da uđete ako imate ispod 18 godina. U klubovima u Srbiji nema dugih redova i čekanja. A da biste obezbedili mesto možete unapred napraviti rezervaciju, i obezbediti sto ili separe, s tim što onda morate kupiti i flašu nekog od promotivnih pića. Incidenti su jako retki.

Ako više volite starogradsku muziku i boemski ambijent, onda možete posetiti neku od brojnih kafana, i probati širok spektar domaćih rakija. Kafane ćete naći na svakom koraku, širom cele zemlje, od većih gradova, do varoši, čak i sela. Tu možete čuti živu muziku tamburaškog ili trubačkog orkestra, koji sviraju od stola do stola, i koji će Vam odsvirati pesmu po želji „na uvce“.

Inače, da li ste znali da je prva kafana u Evropi otvorena upravo u Srbiji i to u Beogradu, na Dorćolu, davne 1522. godine. Kad smo već kod istorije, prva diskoteka u Srbiji otvorena je takođe u Beogradu 1967. godine u ulici Lole Ribara.

Džez i rok muzika se sviraju u barovima, pabovima ili lokalima u tom stilu. U pabovima možete probati mnoge vrste piva, a u nekim od njih služe domaća piva sa raznim ukusima.

I na svakom koraku možete čuti muziku uživo, bilo da su to rok, metal svirke, svirke folk i pop bendova, nastupi domaćih zvezda, ili u poslednje vreme vrlo popularni tribjut bendovi.

Na dosta mesta postoje i tematske večeri kada se pušta muzika odredjenog vremena ili pravca. A popularne su u većim gradovima i studentske žurke.

Za one koji vole malo drugačiji i mirniji izlazak postoje i mesta gde možete čuti stand up komičare.

Koncerti domaćih i svetskih muzičkih zvezda, gostovanja DJ-eva i raznovrsne žurke održavaju se tokom cele godine. Tradicionalno se širom zemlje organizuju i brojni muzički festivali.

Tako da ljubitelje dobre zabave i noćnih izlazaka, Srbija zasigurno neće razočarati.