Hodočašće kroz Frušku Goru

Srbi naseljavaju Frušku Goru s početka 15. veka, sklanjajući se od Turaka i tu grade oko 30 manastira.

Fruškogorski manastiri su 1990. proglašeni za kulturno dobro od izuzetnog značaja, a predlog je da se nađu na listi svetske baštine.

Nebrojeno puta rušeni i pljačkani, dosta oštećeni za vreme Drugog svetskog rata, a kasnije i 1999., do danas je očuvana samo polovina.

Šišatovac – sagrađen u 16. veku. Kasnije se od priloga Vuka Isakoviča gradi četverospratni zvonik. Upravo ovde Vuk Karadžić je zabeležio neke od najlepših junačkih pesama Filipa Višnjića i Тešana Podrugovića. Ovde je od kolere lečen Nikola Тesla.

Beočin – posvećen prazniku Vaznesenja Hristovog, pretpostavlja se da je sagrađen u 16. veku. U 18. veku monasi su sagradili crkvu od drveta, a sadašnja crkva izgrađena je 1732. Pesnik Grčić Milenko je ovde proveo svoje poslednje dane.

Vrdnik – sagrađen početkom 16.veka. Poznat kao Mala Ravanica, jer su ovde bile smeštene mošti kneza Lazara. U manastiru se čuva deo moštiju, ključna kost kneza Lazara, kao i mošti sv. Anastasije, i deo moštiju sv. Teodora Tirona.

Privina Glava – manastir je u 12. veku podigao Priva ili Jovan Branković u 15. veku pored vojnog utvrđenja. Sadašnja crkva je iz 1741. Ovde se čuva kruna despota Jovana Brankovića.

Kuveždin – manastir je podigao despot Stefan Štiljanović 1520. Bežeći pred Turcima monasi iz manastira Vinče i Slanci doneli su brojne dragocenosti i čašu koljivaču iz 1559. koju je car Ivan Grozni darivao manastiru Mileševa. Ostale su samo ruševine, ali se manastir obnavlja.

Petkovica – podignut od strane Jelene Štiljanović, udovice despota Stefana, koja se ovde i upokojila. Ovde se čuva ruka Svete Petke.

Mala Remeta – manastir je osnovao kralj Dragutin. Čuven po biblioteci sa 300 knjiga. Danas je obnovljen i aktivan.

Rakovac – podigao ga je 1498. Raka Milošević, veliki komornik despota Jovana Brankovića. Tu je načinjen prepis Dušanovog Zakonika, i sačinjen čuveni rukopis ,,Srbljak” monaha Maksima.

Staro Hopovo – ktitor je despot Đorđe Branković. Od manastirskog kompleksa, оstala je jedino crkva.

Novo Hopovo – sagrađen u 17. veku u stilu moravske škole. Tu se nalaze mošti Sv. Teodora Tirona. Najznačajnija freska je Pokolj Vitlejemske dece koja je inspirisana freskom iz Lavre na Svetoj gori. Ovde se zamonašio Dositej Obradović.

Grgeteg – manastir je podigao despot Vuk Grgurević – Zmaj Ognjeni, i tu smestio slepog oca Grgura. Ikone je islikao Uroš Predić. Pored se nalazi i crkva posvećena ruskom svecu Sv. Serafimu Sarovskom.

Velika Remeta  – zadužbina kralja Dragutina iz 14. veka. Čuva se ikona Čudotvorna Majka Božija uokvirena medaljonima iz 1678. U konacima je muzej stare srpske crkvene muzike.

Krušedol – posvećen prazniku Blagoveštenja. Zadužbina je porodice Branković. Podignut u toku 16. veka. Najznačajnija je fresko kompozicija Strašnog Suda.

Đavolja Varoš – mesto gde se prepliće legenda i kreativnost prirode

Đavolja Varoš je prirodni fenomen smešten na planini Radan, u blizini Kuršumlije.

Sačinjavaju je 202 kamene figure visoke od 2 do 15 m, široke od 0.5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu.

Podeljena je u dve jaruge koje nose podjednako demonizovane nazive, Đavolja i Paklena jaruga. Okružena je šumom u kojoj je i drveće čudnog, vijugavog oblika.

Vetar koji duva između ovih mističnih figura proizvodi poseban zvuk koji izaziva jeziv osećaj i stvara predanja.

Legenda pripoveda da ove neobične figure svedoče o tome kako je sprečeno zlo. Naime, ljudi su po nagovoru nečastivog pokusali da venčaju rođenog brata i sestru. Vila pokuša da spreči greh, ali je svatovi ne poslušaše. Onda ona zamoli Boga da ne dozvoli da se desi rodoskrvnuće, te Bog posla vetar i okameni svatove. Desi se još ponekom zalutalom putniku da kasno u noć, ili svitaj dana, čuje svatovsku muziku.

Druga, pak, legenda kaže da figure predstavljaju skamenjene demone koje su ljudi nosili na leđima, a ovi im donosili nevolje i zlu sudbu. Prenoćivši jedne noći pored crkve Svete Petke, Bog ih oslobodili ovog tereta.

Crkva Svete Petke je novijeg datuma, ali je izgrađena na ostacima crkve iz 13. veka. Prema verovanju ovde se leče razne bolesti i to tako što se maramom previje bolno mesto, a zatim marama ostavi ispred crkve ili se veže za stablo, a potom zakopa u zemlju.

Nauka će Vam reći da je celo područje bilo središte vulkanskih aktivnosti, a da su figure nastale viševekovnim delovanjem erozije, i da ih je voda oblikovala. Udarom kiše, a dejstvom erozije urušavalo se zemljište, osim ispod stena, jer su krupni komadi štitili one mekše slojeve zemlje.

Pored kamenih figura, postoje i dva mineralizovana izvora. Jedan je Đavolja voda ili Đavolja rakija koja se nalazi visoko u brdu. Voda je jako kisela (pH 1.5), a mineralizacija i tvrdoća su visoke. Sadrži velike količine alumunijuma, bakra, gvožđa, litijuma, mangana, rubidijuma i sumpora.

Drugi izvor je Crveno vrelo, koji je manje kiseo (pH 3.5), i sa nižom mineralizacijom. Ovakve vode su prava retkost i koriste se za lečenje u banjama, a kako nije dovoljno ispitana, ne preporučuje se za piće.

Još jedan neobičan detalj ovog mesta je crvena voda, zbog rude gvožđa. U srednjem veku, u ovim krajevima, nalazili su se rudnici Sasa, a o čemu svedoče dva rudarska okna u blizini ovog čudnovatog mesta.

Đavolja Varoš je 1959. godine stavljena pod zaštitu države, a 1995. godine je zaštićena kao spomenik prirode. Bila je i jedan od 77 kandidata zа 7 svedskih čuda prirode. U trci je bila sve do poslednjeg glasanja 2011. godine.

Do Đavolje Varoši vodi asfaltirani put, a do samih kamenih figura stiže se peške, okolo su postavljeni vidici, sa kojih ih možete posmatrati. Figure su osvetljene sa led diodama u 28 različitih boja.

U blizini možete predahnuti u nekoj od etno krčmi i ribnjaka.

U povratku možete posetiti i neku od banja – Prolom, Kuršumlijska i Lukovska, koje su poznate po lekovitim svojstvima i prirodnim lepotama.

Kako se zabaviti u Srbiji

Ako se pitate koji su to popularni vidovi zabave u Srbiji i kako da na zanimljiv način provedete slobodno vreme, evo nekih predloga…

Dok ne stigne lepše vreme ili ukoliko Vas samo mrzi da izađete iz kuće, posetite Starvegas kazino i odigrajte slot igrice direktno sa web browsera.

U suprotnom širom naše zemlje nalaze se raznovrsni sportski kompleksi gde se možete rekreirati na zdrav način, jedino što Vam je potrebno je dobro raspoloženje i prijatno društvo.

Sve popularniji vid zabave su i escape room igre sa bekstvom iz sobe. Cilj igre je da Vas na određeni period, 1-2 sata, izmeste u novi realni svet, gde svaki igrač ima svoju ulogu i zadatak da pronađe izlaz iz sobe, a usput doživi avanturu i reši zadatu misteriju ili spase svet. Baš kao u video igricama ili filmu. Tako da morate koristiti maštu, logiku i timski rad. Za sada ovakva mesta možete naći u Beogradu i Novom Sadu. Cena se kreće do 4.000 dinara.

Paintball-a, je igra i za odrasle i za decu. Takođe je timska igra u kojoj su igrači podeljeni u dva ili više tima sa podjednaki brojem igrača. Timovi se međusobno „love”, a cilj je da se zadatak izvrši i da se eliminišu svi igrači. Za gađanje koriste se puške – „markeri”, koji izbacuju loptice sa bojom, koje se rasprskavaju prilikom udarca. Paintball tereni se nalaze širom Srbije.

U mnogim kafićima i lokalima nalazi se i deo gde možete igrati bilijar, stoni fudbal, ili pikado.

A tu si i uvek popularne kuglane i streljane.

Kao zemlja sa bogatom i zanimljivom istorijom i kulturom, uvek možete posetiti neke od brojnih muzeja i galerija, i usput nešto novo naučiti.

A kad padne noć, vreme je za izlazak. U svim gradovima Srbije postoji mnogo kafića, pabova, barova i kafana, klubova i diskoteka, u zavisnosti od ukusa. Srbija je nadaleko poznata kao zemlja dobrog provoda i noćnih izlazaka.

Leti se održavaju muzički festivali. Neki od njih su svetski popularni.

Egzit u Novom Sadu je najpopularniji muzički festival u regionu. Svake godine na petrovaradinskoj tvrđavi okupi više od 150.000 posetilaca, koji imaju priliku da čuju muziku najpopularnijih izvođača iz zemlje i sveta.

Beer fest u Beogradu pruža raznovrsnu ponuda piva, besplatan ulaz i domaću muziku. Ovaj najposećeniji pivski festival u regionu održava se na ušću Save u Dunav.

Festival posvećen pivu održava se i u Zrenjaninu. Dani piva je manifestacija nastala 1986. godine. Pored koncerata domaćih izvođača održava se i festival folklora, dramske večeri, fijakerijada, sportski program i sajam knjiga.

Za ljubielje džeza preporuka je Nisville Jazz Festival, koji je proglasen za manifestaciju od nacionalnog značaja, od strane Ministarstva kulture Srbije.

Dragačevski sabor trubača je manifestacija za ljubitelje trube i narodne izvorne muzike. Tradicionalno se održava u Guči još od 1961. godine.

Pomenimo i Šabački letnji festival, Most fest u Bajnoj bašti, HillsUp i Lovefest u Vrnjačkoj Banji, koji je dva puta bio nominovan za najbolji evropski festival.

Kao što vidite, nimalo se nije teško zabavii u Srbiji.

Noćni život u Srbiji

Srbija se može pohvaliti vrlo zanimljivim i raznovrsnim noćnim životom. A Beograd kao centar noćnog provoda nadaleko je poznat kao grad dobre zabave. U glavnom gradu postoji veliki izbor kafića, barova, kafana, klubova i diskoteka, a ono po čemu je poseban su splavovi. U Beogradu ima oko 2.500 mesta gde možete izaći. Od toga oko 50 registrovanih klubova i isto toliko splavova. Napomenimo i to da se srpska prestonica našla po mišljenju Lonely Planet, najpoznatijeg turističkog vodiča, i na listi top 10 destinacija gde je „najbolja zabava”.

Splavovi – popularni klubovi na vodi, otvoreni su u letnjem periodu, rade do jutra, i vrlo su raznovrsni što se muzike tiče, tako da mogu ugoditi svačijem ukusu. Zanimljivi su i brodovi koji Vam pružaju pogled sa reke, i priliku da razgledate grad, naravno uz muziku, piće i ukusnu hranu.

U Srbiji noćni provod ume da traje i po 12 časova, od kasnih večernjih sati pa sve od jutra, čak i radnim danima.

Izlazak obično počinje u nekom od kafića, a potom se nastavlja, u zavisnosti od ukusa, u nekom od klubova, diskoteka ili splavova. Završava se obično u nekom od restorana ili fast fudova koji su otvoreni 24 časa.

U zavisnosti od muzičkog ukusa, u klubovima i na splavovima možete uživati u domaćoj, folk, R’n’B i disco house muzici ili rejv žurkama.

Klubovi počinju sa radom oko 23 časa. Ulaz u većini klubova je besplatan, a u onima koji naplaćuju, cena ne prelazi 500 dinara. Retko gde postoji dres kod. No u neke klubove nećete moći da uđete ako imate ispod 18 godina. U klubovima u Srbiji nema dugih redova i čekanja. A da biste obezbedili mesto možete unapred napraviti rezervaciju, i obezbediti sto ili separe, s tim što onda morate kupiti i flašu nekog od promotivnih pića. Incidenti su jako retki.

Ako više volite starogradsku muziku i boemski ambijent, onda možete posetiti neku od brojnih kafana, i probati širok spektar domaćih rakija. Kafane ćete naći na svakom koraku, širom cele zemlje, od većih gradova, do varoši, čak i sela. Tu možete čuti živu muziku tamburaškog ili trubačkog orkestra, koji sviraju od stola do stola, i koji će Vam odsvirati pesmu po želji „na uvce“.

Inače, da li ste znali da je prva kafana u Evropi otvorena upravo u Srbiji i to u Beogradu, na Dorćolu, davne 1522. godine. Kad smo već kod istorije, prva diskoteka u Srbiji otvorena je takođe u Beogradu 1967. godine u ulici Lole Ribara.

Džez i rok muzika se sviraju u barovima, pabovima ili lokalima u tom stilu. U pabovima možete probati mnoge vrste piva, a u nekim od njih služe domaća piva sa raznim ukusima.

I na svakom koraku možete čuti muziku uživo, bilo da su to rok, metal svirke, svirke folk i pop bendova, nastupi domaćih zvezda, ili u poslednje vreme vrlo popularni tribjut bendovi.

Na dosta mesta postoje i tematske večeri kada se pušta muzika odredjenog vremena ili pravca. A popularne su u većim gradovima i studentske žurke.

Za one koji vole malo drugačiji i mirniji izlazak postoje i mesta gde možete čuti stand up komičare.

Koncerti domaćih i svetskih muzičkih zvezda, gostovanja DJ-eva i raznovrsne žurke održavaju se tokom cele godine. Tradicionalno se širom zemlje organizuju i brojni muzički festivali.

Tako da ljubitelje dobre zabave i noćnih izlazaka, Srbija zasigurno neće razočarati.

PUTEVIMA VINA SRBIJE

Vojvođanske manifestacije u čast vina i grožđa

Vinarstvo u Srbiji svoje začetke ima već u prvim godinama osnivanja srpske države. Vino nije bilo samo obavezan deo srpske trpeze, već je imalo i obredno značenje. Srbi su se uz vino venčavali, uzimali pričest, zaklinjali na velika dela, a po narodnom predanju i krepili snagu.

U doba Nemanjića vinogradi su bili u blizini manastira. Dolaskom Тuraka umanjuje se proizvodnja vina, ali se nastavlja u doba Habzburške vladavine. Na severu Vojvodine su bili plemićki posedi na kojima su bile zasađene velike plantaže. Vina iz Sremskih Karlovaca pila su se i na bečkom dvoru i izvozila u mnoge evropske zemlje.

S jeseni možete krenuti na put, prisetiti se istorije i probati neka od najukusnijih srpskih vina sa severa zemlje. A evo i gde…

Trećeg vikenda u septembru, na Paliću se održavaju Berbanski dani i Subotičke zlatne ruke. Po završetku radova u vinogradima organizuje se svečanost kojom se proslavlja rodna godina. Počinje živopisnom paradom, nakon čega sledi Vinska fešta i izložba voća i povrća, ali i rukotvorina.

U Vršcu se obeležavaju Dani berbe grožđa, trećeg vikenda u septembru. Prva vinska izložba održana je davne 1857. godine. Tu ćete upoznati i Sterijinog Vinka Lozića, ,,direktnog potomka boga Bahusa”. On je domaćin ove trodnevne svečanosti.

U Sonti je u septembru tradicionalna Smotra narodnih običaja Grožđe bal, manifestacija šokačkih Hrvata. Održava se još od 1928. godine. Pored vina tu je i izložba ručnih radova, defile okićenih fijakera i nastupi folklornih grupa.

U Irigu se u septembru mesecu od 1993. godine održavaju Pudarski dani u čast mitskog bića Pudara – zaštitnika vinograda. Po legendi Pudar vodi borbu sa čvorcima, lopovima grožđa. Manifestacija se obeležava tri dana i organizuju se berbe grožđa, odlazak na fruštuk, defile fenjera od bundeva, maskenbal i dečije pijace. Bira se i najbolje vino i rakija, najbolji vinograd, vinski podrum, najteži grozd i najukusniji kolač.

Ako Vas put u oktobru nanese u Sremske Karlovce, obavezno posetite Karlovačku berbu grožđa. Manifestacija u čast vina i grožđa trudi se da očuva običaje za vreme berbe.

U novembru, trećeg četvrtka, posetite Novi Sad i Dane mladog vina. Svečanost u čast vina koje je napravljeno u istoj godini u kojoj je i obrano grožđe.

I na kraju godine u opštini Žabalj održava se manifestacija novijeg datuma, pod nazivom Nova vina Potisja. Mali vinski proizvođači iz Potiskog kraja imaju priliku da predstave svoje proizvode i tradiconalno se proglašavaju najbolja vina.