Šta vam prvo padne na pamet kada čujete reč “turizam”? Letovanje? Obilazak muzeja i spomenika kulture? Putovanja u daleke zemlje?
Turizam jeste sve to, i još mnogo više. Zato i postoji više vrsta, a ovde bismo rekli nešto o sportskom turizmu, koji može biti aktivan i pasivan. Ako putujete po svetu u potrazi za najboljim lokacijama za surfovanje, vi ste aktivni turista, ali možete takođe i samo obilaziti mesta koja su značajna u svetu sporta.
Ima li u Srbiji takvih mesta?
Imamo kladionice, ali one tu ne spadaju, a i zašto bismo ih obilazili kad se danas ljudi klade putem interneta i koriste bonuse kao bet365 Kód Bonusu.
Mi možda nemamo Kamp Nou, ali zato postoji…
Beogradska Marakana
Zvanično se od 2014. godine zove stadion “Rajko Mitić”, ali se češće koristi “nadimak” koji je dobio po čuvenom brazilskom stadionu. Razlog sigurno nije taj što bilo ko ima nešto protiv legendarnog fudbalera i trenera Crvene Zvezde i čitavog jugoslovenskog fudbala. Rajko Mitić budi poštovanje i kod onih koji nikada nisu imali prilike da ga vide na terenu ili pored njega, on je svojevrstan simbol nečega što ni Crvena Zvezda ni domaći fudbal odavno više nisu.
Marakana je najveći fudbalski stadion u Srbiji, sa kapacitetom od peko 50 000 mesta. Građen je od 1960. do 1963, kada je tu odigrana i prva utakmica u kojoj je Zvezda odnela pobedu nad Rijekom.
Među najznačajnije utakmice odigrane na Marakani spada finale Kupa šampiona 1973. između Ajaksa i Juventusa i finale Evropskog prvenstva u fudbalu 1976. između reprezentacija Čehoslovačke i Zapadne Nemačke.
Ovaj domaći hram fudbala na kome su se mnogi radovali, plakali, a vala i tukli (na šta nismo ponosni), koristi se i kao koncertni prostor.
Muzej fizičke kulture
Srbija nema svetski poznate sportske muzeje, ali ako biste voleli da obiđete neki a da ne putujete u inostranstvo, možete jedan videti u Beogradu.
Za stvaranje prve sportske muzejske zbirke 1947. zaslužan je profesor Bora Jovanović, a svečano otvaranje muzeja u okviru nove zgrade Fakulteta za fizičko vaspitanje je bilo dosta kasnije, 1979. godine, kada je muzej dobio i prvu stalnu postavku koja oslikava razvoj fizičke kulture i sporta u Srbiji. Ljubitelji sportske istorije mogu da vide dragicene eksponate kao što je koštana klizaljka iz doba neolita, rekvizite za mečavanje od XVIII veka do danas, zatim raznovrsne sportske rekvizite s kraja XIX i početka XX veka, medalje naših sportista, itd.
Muzej organizuje i posebne izložbe, i to ne samo u Beogradu, već i u drugim gradovima Srbije, ali i u inostranstvu.
Stadion Vojvodine “Karađorđe”
Ovaj novosadski stadion je svečano otvoren davne 1924. godine, deset godina nakon osnivanja FK Vojvodina. Tada je to bio mali klub i teško je bilo sakupiti finansijska sredstva. Predsednik kluba David Popović je lično donirao novac i građevinski materijal, a sa FK Juda Makabi je ostvario saradnju ne bi li prikupio još sredstava. Pomogli su i navijači oba kluba. Projekat je tada predviđao samo svlačionice i zapadnu tribinu.
Danas stadion ima četiri tribine i skoro 15 000 mesta.
Niški Čair
Svi vole Dragana Stojkovića Piksija, proslavljenog fudbalera, a sada selektora fudbalske reprezentacije Srbije koji nas vodi u Katar na Svetsko prvenstvo.
Kao fudbaler niškog FK Radnički proveo je mnogo vremena na Čairu, a postoji i inicijativa da se ime stadiona promeni i ponese upravo njegovo ime. Piksi je bio dirnut ovom idejom:
“To parče trave je nešto što će mi zauvek ostati u prelepoj uspomeni, što će me pratiti celog života. I sama pomisao da jedan takav objekat sutra treba da se zove po mom imenu, i to za života, je nešto neprocenjivo. (…) Možda i ne zaslužujem toliku čast, zbunjen sam. Ako se inicijativa bude realizovala, biće to jedna od najlepših stvari koja mi se desila u životu. Učiniće mene i moju porodicu ponosnim.“, izjavio je.
Nije na odmet posetiti i Piksijevo rodno selo u okolini Niša, Pasi Poljanu. Meštani trenutno skupljaju sredstva za osnivanje fudbalskog kluba koji bi, naravno, nosio ime njihovog najpoznatijeg sugrađanina.